Milijarderi masovno beže na Novi Zeland, a jedna knjiga krije odgovor zašto je to tako
Procenjuje se kako svaki drugi osnivač kompanije u Silicijumskoj dolini poseduje imanje i na Novom Zelandu. Zašto je Novi Zeland američkim milijarderima postao “plan B” istražio je novinar Mark O'Konel.
On se posebno pozabavio slučajem Pitera Tiela, suosnivača Pejpala i Palantira i jednog od prvih ulagača u Fejsbuk, koji je za 10 miliona dolara na Novom Zelandu kupio ogromnu zemlju tik uz jezero Vanaka. Tiel, koji je posle Trampove pobede na izborima za predsednika SAD-a postao njegov savetnik, 2011. je izjavio kako nije pronašao nijednu zemlju koja bi bila u skladu s njegovim pogledom na budućnost kao što je to Novi Zeland.
U tom trenutku Tiel je već zatražio novozelandsko državljanstvo. Zahtev mu je odmah odobren, a ta informacija se krila 6 godina. 2016. godine Sem Altman, jedan od najuticajnijih preduzetnika Silicijumske doline, izjavio je kako je s Tielom imao dogovor da u slučaju apokalipse njih dvojica avionom pobegnu na Novi Zeland gde Tiel ima kuću.
Novozelandski novinar Met Nipert počeo je da istražuje kako je Tiel stekao vlasništvo nad posedom od 477 hektara, s obzirom na to da tamošnji zakon nalaže da stranci koji žele da kupe tako veliko zemljište moraju da prođu kroz vrlo stroge i duge procedure. Nipert je saznao kako za Tiela takva procedura nije važila budući da je on u trenutku kada je kupio iamnje već bio državljanin Novog Zelanda, iako u toj zemlji nije proveo više od 12 dana. Nije čak trebalo ni da putuje na Novi Zeland kako bi dobio papire o državljanstvu. Sve se odigralo na privatnoj ceremoniji u konzulatu u Santa Monici.
Kada je Nipert objavio priču u javnosti se raspravljlo sme li strani milijarder da kupi državljanstvo. Naime, Tiel je prihvatio da investira u novozelandske startapove i obećao je da će u zamenu za status državljanina u inostranstvu promovisati novozelandske firme. Ali i dalje se postavljalo pitanje zašto on želi imanje baš u toj zemlji.
Kada je Tramp izabran za predsednika SAD-a američki milijarderi su počeli masovno da se pripremaju za apokalipsu. Tvrdili su da će biti nemoguće izbeći je. Zvuči neverojatno, ali sve ono što se danas događa još su 1997. godine u knjizi “Suvereni pojedinac: Kako preživeti i pobediti za vreme propasti države blagostanja” opisali Džejms Dejl Dejvidson, privatni investitor koji se specijalizovao za savetovanje bogataša o tome kako da profitiraju od ekonomskih katastrofa, i pokojni Vilijam Ris-Mgg, dugogodišnji urednik Tajmsa.
Knjiga je decenijama pre izuma bitkoina dala impresivno precizna predviđanja o onlajn ekonomiji i kriptovalutama, a poslednjih godina je među tek tajkunima prerastala u pravi kult. Najviše zato što je i sam Tiel rekao da ga je inspirisala upravo ta knjiga. 400 stranica knjige grubo se mogu podeliti na četiri dela.
U prvom se govori kako demokratska država funkcioniše kao kriminalni kartel terajući poštene građane da izdvajaju velike delove svojih prihoda za puteve, bolnice i škole. U drugom delu opisuje se kako će razvitkom interneta i pojavom kriptovaluta za vladu biti nemoguće da prati transakcije i prihode pojedinaca.
U trećem delu zaključuje se kako će državni sistem organizovan na današnji način postati zastareo, dok se u četvrtom najavljuje nova globalna raspodela u kojoj će vlast i uticaj preuzeti “kognitivna elita” kao klasa suverenih pojedinaca koji “zapovedaju puno većim resursima”, a koji više neće biti podložni moći nacije pa će i vladu redizajnirati skladno svojim ciljevima.
“Suvereni pojedinac’ doslovno je apokaliptični tekst”, opisuje Mark O'Konel i dodaje kako autori u knjizi prezentuju vekovnu viziju bliske budućnosti: propast starog poretka i uspostavljanje novog sveta. Liberalna demokratija umire, a zamijeniće je labave konfederacije korporativnih gradova država. Dejvidson i Ris-Mog su kao najbolji izbor prebivališta za stvaranje bogatstva u informatičkom dobu pomenuli Novi Zeland pa su i sami kupili deo ostrva.
Kako je prosečnom Amerikancu prva pomisao vezana za Novi Zeland filmska trilogija “Gospodar prstenova” pretpostavlja se da je i Tielovo interesovanje tako počelo. Naime, Tiel je najmanje pet svojih kompanija nazvao po uzoru na Gospodara prstenova.
Kao tinejdžer maštao je da će da igra šah protiv robota s kojim će usput da priča o Tolkinovim knjigama. Bitnu ulogu igra i to što Novi Zeland ima ogromne količine čiste vode, a nije zanemariva ni odlična avionska veza s Kalifornijom. “Kad pročitaš ‘Suverenog pojedinca’ spoznaš njihovu ideologiju. Tim ljudima, samoproglašenoj ‘kognitivnoj eliti’, propast sveta je prihvatljiva opcija sve dok oni mogu da zadrže svoje bogatstvo”, piše O'Konel.
U članku koji je o Tielovoj ulozi u Trampovoj kampanji objavio Veniti fer citiran je i jedan njegov prijatelj koji je otkrio kako mu je Tiel više puta direktno rekao kako želi da ima sopstvenu državu. Prvo privatno preduzeće na Novom Zelandu osnovao je Englez, osuđivani otmičar dece, Edvard Gibon Vejkfild, s ciljem da privuče bogate investitore i veliki broj jeftine radne snage, migrantske radnike koji ne mogu da kupe zemljište u novoj koloniji. Firma je početkom 19. veka krenula u niz ekspedicija pa su počeli da kolonizuju ostrvo. Uspostavili su i svoju vlast, a britansku kraljicu savetovali da preduzme korake kako bi Novi Zeland i formalno postao britanska kolonija. Utopijske fantazije tehno-libertarijanaca poput Tiela pokazuju da se istorija ponavlja.
Kurir.rs